Представљена издања Академије наука и умјетности РС

У Челинцу представљене књиге 4. том Енциклопедије Републике Српске, Библиографија Рајка Кузмановића и обиљежено 50 година издаваштва у Челинцу које је почело монографијом „Челинац кроз вијекове“ (1973) Рајка Кузмановића

У Свечаној сали Општинске управе Челинац 15. јуна организовано је књижевно дружење са академицима Рајком Кузмановићем и Драгом Бранковићем, предсједником и генералним секретаром Академије наука и умјетности Републике Српске, на које су представљени четврти том Енциклопедије Републике Српске и Библиографија Рајка Кузмановића, те обиљежено 50 година издавачке дјелатности у Челинцу.

Академици Кузмановић и Бранковић говорили су о значају и сложеном процесу израда Енциклопедија, те истакли да Енциклопедија Републике Српске дефинише идентитет српског народа и државе, односно ентитета, Републике Српске на овим просторима

– Мудрост је пронаћи мјеру. То правило важи и за живот. Имати мјеру велика је ствар и свагдје је треба имати. Наша Република, односно наш простор, никада није била непозната земља, tera inkognita, одувијек је на свој начин овдје бујао живот. Значај енциклопедија за један народ и један простор је огроман. Зато оне нису резултат једног аутора него обимног круга стручњака. Одмах иза Мостара, Челинац је најкоректније одрадио свој задатак захваљујући професору Момчилу Спасојевићу.  На досадашње томове није било ни једне велике примједбе што значи да је посао одрађен изузетно коректно. У Енциклопедији Републике Српске представљају се најбитније вриједности наше републике и народа који живе на овим просторима. Ово је друга промоција четвртог тома Енциклопедије РС, одмах након Београд – рекли су поред осталог академици Кузмановић и Бранковић. Они су нагласили да су енциклопедије у суштини књиге над књигама.

На писању одредница Енциклопедије ангажован је велики број научника, књижевника и других сарадника, а њена специфичност је у томе што је обухватила сва насељена мјеста у Републици Српској – њих 2.737.

– У четвртом тому Енциклопедије на 688 страница, обрађено је 1.009 одредница, као и 169 насеља, у њему се налази више од 400 фотографија и 16 карата – рекао је Кузмановић.

Генерални секретар АНУРС-а академик Драго Бранковић рекао је да и четврти том Енциклопедије одражава укупна збивања на дејтонском простору Републике Српске и да је представљена културно-историјска баштина свих народа.

“Република Српска је 2022. године обиљежила 30 година постојања, а наша амбиција је да до 40. рођендана Републике Српске завршимо цијели пројекат Енциклопедије и да га предамо Републици Српској”, рекао је Бранковић.

Током промоције Библиографије Рајка Кузмановића академик Бранковић је говорио о његовој импозантној научној и друштвено-политичкој биографији.

Књига и аутор за примјер

Ја бих ов­дје да­нас мо­гао да при­чам о јед­ном оми­ље­ном учи­те­љу ко­јег су пе­де­се­тих го­ди­на про­шлог ви­је­ка по си­ро­ма­шним че­ли­нач­ким се­ли­ма во­ље­ли и по­што­ва­ли и ста­ри и мла­ди. Мо­гао бих да при­чам о јед­ном пред­сјед­ни­ку ма­ле и не­раз­ви­је­не оп­шти­не ко­ји је тач­но при­је шест де­це­ни­ја учвр­стио њен прав­ни и ин­сти­ту­ци­о­нал­ни ста­тус, увео прак­су да се обез­бје­ђу­је до­ма­ћи ка­дров­ски по­тен­ци­јал, фор­ми­рао ур­ба­не кон­ту­ре и ти­ме ство­рио пред­у­сло­ве да она пре­ра­сте у гра­дић и пре­по­зна­тљи­ву оп­шти­ну на­ше Ре­пу­бли­ке Срп­ске. Мо­гао бих да при­чам о из­у­зет­ном на­уч­ном, про­свјет­ном и кул­тур­ном пре­га­о­цу, уни­вер­зи­тет­ском про­фе­со­ру и рек­то­ру углед­ног уни­вер­зи­те­та, за­тим, о ци­је­ње­ном прав­ни­ку, пред­сјед­ни­ку Устав­ног су­да и Ака­де­ми­је на­у­ка и умјет­но­сти, а обе ове ин­сти­ту­ци­је спа­да­ју у нај­у­глед­ни­је за сва­ку др­жа­ву. Шта­ви­ше, мо­гао бих да при­чам и о пред­сјед­ни­ку Ре­пу­бли­ке ко­ји је у свом ман­да­ту упр­кос број­ним те­шко­ћа­ма из­у­зет­но успје­шно од­ра­дио свој дио по­сла ко­ји му је де­фи­ни­сао устав.

Али из ова­ко им­пре­сив­не на­уч­не, кул­тур­не, про­свјет­не, прав­не и дру­штве­но-по­ли­тич­ке ка­ри­је­ре ја сам се­би до­зво­лио да иза­бе­рем је­дан де­таљ ко­ји је по мом ми­шље­њу украс и овог чо­вје­ка и ње­го­вог за­ви­ча­ја – Че­лин­ца. Ове го­ди­не на­вр­ша­ва се тач­но по­ла ви­је­ка ка­ко је у Че­лин­цу по­че­ла књи­жев­на из­да­вач­ка дје­лат­ност. На­и­ме, 1973. го­ди­не иза­шла је пр­ва књи­га у Че­лин­цу и о Че­лин­цу «Че­ли­нац кроз вје­ко­ве», ау­то­ра Рај­ка Ку­зма­но­ви­ћа, а у из­да­њу Скуп­шти­не оп­шти­не Че­ли­нац.

У «Спо­ме­ни­ци ака­де­ми­ка Рај­ка Ку­зма­но­ви­ћа» ко­ја је об­ја­вље­на 2006. го­ди­не, а тач­но 20 го­ди­на по­сли­је про­ши­ре­ног из­да­ња ове мо­но­гра­фи­је „Че­ли­нац – пу­те­ви раз­во­ја“, та­ко­ђе из­да­ње Скуп­шти­не оп­шти­не Че­ли­нац, по­ред оста­лог об­ја­вље­ни су и број­ни есе­ји са­рад­ни­ка, уче­сни­ка и свје­до­ка до­га­ђа­ја, о све­му овом што сам ја ма­ло­час са­мо уз­гред по­ме­нуо. А ево шта је на­пи­сао Ран­ко Па­вло­вић је­дан од нај­цје­ње­ни­јих књи­жев­ни­ка и из­да­ва­ча у Ре­пу­бли­ци Срп­ској о мо­но­гра­фи­ји «Че­ли­нац кроз вје­ко­ве»:

Ка­да се 1973. го­ди­не по­ја­ви­ла књи­га Рај­ка Ку­зма­но­ви­ћа Че­ли­нац кроз ви­је­ко­ве, по оно­ме ка­ко је кон­ци­пи­ра­на, на­пи­са­на, уре­ђе­на и од­штам­па­на, мо­гло би се ре­ћи, пред­ста­вља­ла је пра­ву ма­лу сен­за­ци­ју. Би­ла је то пр­ва озбиљ­ни­ја пу­бли­ка­ци­ја у ко­јој су при­ку­пље­ни, об­ра­ђе­ни и хро­но­ло­шки сре­ђе­ни по­да­ци о че­ли­нач­ком кра­ју, али исто­вре­ме­но и јед­на од пр­вих мо­но­гра­фи­ја на овом под­руч­ју.

Ње­ном об­ја­вљи­ва­њу, очи­глед­но је, прет­хо­ди­ло је стр­пљи­во и зна­лач­ко тра­га­ње за гра­ђом ко­је о Че­лин­цу и око­ли­ни и ни­је би­ло баш мно­го у ар­хи­ви­ма, му­зе­ји­ма и дру­гим слич­ним уста­но­ва­ма. Ау­тор се та­ко­ђе по­тру­дио да ис­ко­ри­сти и обим­ну ли­те­ра­ту­ру, ка­ко би ње­го­ви тек­сто­ви би­ли што увјер­љи­ви­ји. Им­пре­си­о­ни­ра и бо­гат­ство илу­стра­ци­ја ко­је, за­јед­но са је­згро­ви­то пи­са­ним шти­вом, да­ју упе­ча­тљи­ву сли­ку че­ли­нач­ког кра­ја до се­дам­де­се­тих го­ди­на про­шлог ви­је­ка.

Ку­зма­но­вић је, на­кон са­же­тих исто­риј­ских чи­ње­ни­ца о или­р­ско-рим­ском, сред­њо­вје­ков­ном и тур­ском раз­до­бљу, не­што оп­шир­ни­је пи­сао о пе­ри­о­ду ау­стро­у­гар­ске вла­да­ви­не и вре­ме­ну Кра­ље­ви­не Ју­го­сла­ви­је, за­тим о НОБ-у и о раз­во­ју вла­сти, при­вре­де и дру­штве­них дје­лат­но­сти у по­сли­је­рат­ном пе­ри­о­ду, не за­бо­ра­вља­ју­ћи ни при­род­не ље­по­те че­ли­нач­ког кра­ја. По­себ­ну па­жњу по­све­тио је дру­штве­ном жи­во­ту, про­свје­ти и кул­ту­ри. Ма­да у овом кра­ју ни­је имао мно­го слич­них књи­га на ко­је би се угле­дао, на­пи­сао је мо­но­гра­фи­ју Че­ли­нац кроз ви­је­ко­ве ко­ја је и дру­ги­ма мо­гла по­слу­жи­ти као обра­зац за пи­са­ње слич­них пу­бли­ка­ци­ја.

О ви­со­ким до­се­зи­ма на­уч­ног, прав­нич­ког и пе­да­го­шког ра­да ака­де­ми­ка Рај­ка Ку­зма­но­ви­ћа пи­са­ће дру­ги, а ја сам, из бо­ја­зни да се то не би за­бо­ра­ви­ло, же­лио да ба­цим ма­кар тра­чак свје­тло­сти на ње­гов пу­бли­ци­стич­ки ан­га­жман – на­пи­сао је Ран­ко Па­вло­вић о мо­но­гра­фи­ји «Че­ли­нац кроз ви­је­ко­ве».

И да­нас ка­да ов­дје оби­ље­жа­ва­мо тач­но по­ла ви­је­ка књи­жев­не из­да­вач­ке дје­лат­но­сти у Че­лин­цу тре­ба да се ка­же да је у по­сли­је­рат­ном пе­ри­о­ду у из­да­вач­кој про­дук­ци­ји На­род­не би­бли­о­те­ке «Иво Ан­дрић» и Срп­ског про­свјет­ног и кул­тур­ног дру­штва «Про­свје­та» об­ја­вље­но пре­ко 50 књи­га, а ско­ро тре­ћи­на њих је о Че­лин­цу. И све и јед­на, а ви­ше је ау­то­ра, има­ју сво­ју исто­риј­ску и кул­тур­ну ври­јед­ност. Ме­ђу­тим, још уви­јек, та пр­ва књи­га о Че­лин­цу, мо­но­гра­фи­ја «Че­ли­нац кроз ви­је­ко­ве» је те­мељ свих дру­гих и да­ле­ко нај­бо­ља од свих. Сви ми ко­ји смо се при­хва­та­ли да не­што на­пи­ше­мо ве­за­но за Че­ли­нац пр­во смо се хва­та­ли за ову књи­гу, па тек он­да ишли да­ље.

По­што­ва­ни при­ја­те­љи, ака­де­мик и пред­сјед­ник Ку­зма­но­вић, али што је још ва­жни­је, ка­ко ка­жу од­ре­да ње­го­ви са­рад­ни­ци и по­зна­ни­ци, го­спо­дин у пра­вом сми­слу ри­је­чи и до­бар чо­вјек, то­ком ци­је­ле сво­је ду­ге и успје­шне ка­ри­је­ре на раз­не на­чи­не по­ма­гао је Че­лин­цу, од­но­сно сво­ме за­ви­ча­ју. Ја сам при­је ко­ји ми­нут са­мо уз­гред спо­ме­нуо дје­лић ње­го­вих на­по­ра ка­да се ше­зде­се­тих го­ди­на Че­ли­нац бо­рио за оп­ста­нак ста­ту­са оп­шти­не, а по­том ка­да је та бит­ка из­во­је­ва­на под вођ­ством пред­сјед­ни­ка Ку­зма­но­ви­ћа, тре­ба­ло је то и оправ­да­ти пред ре­пу­блич­ким и др­жав­ним ру­ко­вод­ством у Са­ра­је­ву и Бе­о­гра­ду. А, ни­је дав­но би­ло, сје­ти­мо се пе­ри­о­да од 2007. до 2010. го­ди­не, Че­ли­нац је го­то­во пре­по­ро­ђен, не са­мо град, не­го и мје­сне за­јед­ни­це. Са­гра­ђе­ни су ки­ло­ме­три и ки­ло­ме­три ас­фал­та и во­до­во­да, из­гра­ђе­ни и опре­мље­ни мно­ги објек­ти, ме­ђу ко­ји­ма дви­је шко­ле, у Че­лин­цу и Јо­шав­ци, па и овај обје­кат Оп­штин­ске упра­ве. Не слу­чај­но, у том пе­ри­о­ду пред­сјед­ник Ре­пу­бли­ке Срп­ске звао се Рај­ко Ку­зма­но­вић. 

Ево, и да­нас свје­до­чи­мо јед­ној ве­ли­кој ње­го­вој по­мо­ћи.

На­и­ме у На­род­ној би­бли­о­те­ци «Иво Ан­дрић» по­сто­ји Ле­гат ака­де­ми­ка Рај­ка Ку­зма­но­ви­ћа у ко­јем је он да­ро­вао пре­ко 2.000 књи­га. Ду­хов­не и кул­тур­не ври­јед­но­сти се не из­ра­жа­ва­ју у нов­цу, то се чак не сма­тра ни при­стој­но. И то је мо­жда и по­гре­шно и штет­но по кул­ту­ру јер мо­же на­ве­сти на по­гре­шан за­кљу­чак да сви на­по­ри у обла­сти кул­ту­ре и не­ма­ју не­ку ври­јед­ност. Да­на­шњем чо­вје­ку у овом по­тро­шач­ком дру­штву го­то­во за све основ­на мје­ра је но­вац. Па ево, ре­ци­мо и ми, ако сва­ка од ових 2.000 књи­га ври­је­ди 10 ма­ра­ка, а то је не­ка ми­ни­мал­на ци­је­на за књи­гу то сви ваљ­да зна­мо, ла­ко је из­ра­чу­на­ти да је ака­де­мик Ку­зма­но­вић че­ли­нач­кој би­бли­о­те­ци, од­но­сно, ка­ко је на­пи­са­но у Ле­га­ту, чи­та­о­ци­ма че­ли­нач­ке би­бли­о­те­ке, да­кле опет Че­лин­ча­ни­ма, да­ро­вао књи­га у ври­јед­но­сти пре­ко 20 хи­ља­да ма­ра­ка. На­рав­но, ре­ал­на њи­хо­ва ври­јед­ност да­ле­ко је ве­ћа од по­ме­ну­те ци­фре – рекао је уредник „Челиначких новина“ Борислав Максимовић у пригодној бесједи.

Челинац у Енциклопедији РС

При­је че­ти­ри го­ди­не, 29.  ма­ја 2019. на овом истом мје­сту, про­мо­ви­са­ли смо 1. том Ен­ци­кло­пе­ди­је Ре­пу­бли­ке Срп­ске, а ево да­нас про­мо­ви­ше­мо и че­твр­ти. Ка­да је уоп­ште ри­јеч о Ен­ци­кло­пе­ди­ја­ма ка­же се да је то на­уч­но си­сте­ма­ти­зо­ва­но дје­ло у ко­ме су да­ти са­же­ти по­да­ци, у овом слу­ча­ју, ко­ји се од­но­се и ко­ји су бит­ни за Ре­пу­бли­ку Срп­ску. Она би се, и по­ред то­га, мо­гла кла­си­фи­ко­ва­ти као оп­шта ен­ци­кло­пе­ди­ја. Код из­ра­де ен­ци­кло­пе­ди­ја по­сто­ји од­ра­ђе­на ме­то­до­ло­ги­ја по ко­јој се зна што ула­зи у та­кво дје­ло, а шта не. Као и у све­му дру­гом ту је вр­ло ва­жан осје­ћај мје­ре. Да ли је то уви­јек и до­бро то је пи­та­ње. Јед­на од ва­жних ства­ри код пра­вље­ња кон­цеп­ци­је за ово дје­ло је прин­цип да у њу уђу сва на­се­ље­на мје­ста Ре­пу­бли­ке Срп­ске па та­ко и Че­ли­нац са­свим се­ли­ма. То је у њој и нај­те­жи по­сао. Са ста­но­ви­шта на­ше ло­кал­не за­јед­ни­це, о 4. то­му Ен­ци­кло­пе­ди­је ко­јим су об­у­хва­ће­не од­ред­ни­це за три сло­ва?

Прак­са је, ка­да се по­ја­ви но­ви том Ен­ци­кло­пе­ди­је „Че­ли­нач­ке но­ви­не“ од­мах из ње­га пре­не­су све од­ред­ни­це ко­је се од­но­се на оп­шти­ну Че­ли­нац те ши­ра ја­вост та­ко има ве­ли­ки увид о то­ме. Лич­но ми­слим да мо­же­мо би­ти за­до­вољ­ни за­сту­пље­но­шћу и пр­о­сто­ром, да­том Че­лин­цу, с об­зи­ром да у Eнциклопедије ула­зи са­мо оно што је из­ним­но ва­жно и за­на­чај­но, и то у са­же­ци­ма,   

У овом то­му се на­ла­зе од­ред­ни­це: о ЗМА­ЈЕВ­ЦУ –  23 ен­ци­кло­пе­диј­ска рет­ка (ау­тор: Да­ни­јел Ро­дић); ДУ­ШКУ ЈАК­ШИ­ЋУ, еко­но­ми­сти, три­де­се­так ен­ци­кло­пе­диј­ских ре­да­ка са фо­то­гра­фи­јом (ау­тор Рај­ко То­маш);  од­ред­ни­ца о на­се­ље­ном мје­сту ЈО­ШАВ­КА од 150 ен­ци­кло­пе­диј­ских ре­да­ка (ау­тор Мом­чи­ло Спа­со­је­вић), о РИ­ЈЕ­ЦИ ЈО­ШАВ­КА од 15 ре­да­ка са фо­то­гра­фи­јом (Че­до­мир Цр­но­го­рац) ЦР­КВИ у Јо­шав­ци, од­ред­ни­ца од 23 рет­ка са фо­то­гра­фи­јом (Дра­ган Шу­ћур) ОШ „Др МЛА­ДЕН СТО­ЈА­НО­ВИЋ“, од­ред­ни­ца од 41 ре­да­ка, са фо­то­гра­фи­јом (ау­то­ра Дра­ге Бран­ко­ви­ћа),  од­ред­ни­ца о ЖЕЉ­КУ ЈУН­ГИ­ЋУ, фа­кул­тет­ском про­фе­со­ру, од 34 ен­ци­кло­пе­диј­ска рет­ка (ау­тор Ми­лен­ко Стан­ко­вић).

Че­ли­нац се пр­ви пут по­ја­вио у 3. то­му Брoкхаусове ен­ци­кло­пе­ди­је, Лај­пциг – Бер­лин – Беч, из 1894. го­ди­не, на ге­о­граф­ској кар­ти уз од­ред­ни­цу о Бо­сни (5 стра­ни­ца), а да у њој не­ма: Те­сли­ћа, Срп­ца, Лак­та­ша, Жеп­ча, Со­ко­ца – истакао је Момчило Спасојевић говорећи о Челинцу у Енциклопедији РС.

Библиографија академика Рајка Кузмановића

БИ­БЛИ­О­ГРА­ФИ­ЈА АКА­ДЕ­МИ­КА РАЈ­КА КУ­ЗМА­НО­ВИ­ЋА об­ја­вље­на је про­шле го­ди­не у из­да­њу АНУ РС, а ње­ни при­ре­ђи­ва­чи су ака­де­ми­ци Дра­го Бран­ко­вић и Рај­ко Ку­зма­но­вић.

По сво­јој де­фи­ни­ци­ји, би­бли­о­гра­фи­ја је по­себ­на на­уч­на ди­сци­пли­на ко­ја се ба­ви на­че­ли­ма и ме­то­до­ло­шким по­ступ­ци­ма из­ра­де раз­ли­чи­тих вр­ста про­пи­са на­уч­них и дру­гих штам­па­них дје­ла. Об­ја­вљу­ју се би­бли­о­гра­фи­је на­уч­них, струч­них, умјет­нич­ких и дру­гих књи­га, чла­на­ка и ра­до­ва. Зна­чај­не су јер пред­ста­вља­ју вр­ло ва­жну ре­фе­рент­ну ба­зу нај­ви­шег сте­пе­на ври­јед­но­сти за ис­тра­жи­ва­ње у од­ре­ђе­ној обла­сти.

Би­бли­о­гра­фи­ја ака­де­ми­ка Рај­ка Ку­зма­но­ви­ћа, пре­ма свом са­др­жа­ју и на­чи­ну пред­ста­вља­ња свр­ста­ва се у пер­со­нал­не би­бли­о­гра­фи­је, што зна­чи да је у њој дат по­пис ра­до­ва са­мо јед­ног ау­то­ра, ра­ђе­на је по хро­но­ло­шком прин­ци­пу. По­себ­но су, по ди­је­ло­ви­ма, при­ре­ђе­не би­бли­о­гра­фи­је об­ја­вље­них књи­га, на­уч­них и струч­них ра­до­ва и нај­зна­чај­ни­јих го­во­ра и ин­тер­вјуа. Ово из­да­ње ком­би­ну­је на­бра­јач­ку и ана­ли­тич­ку би­бли­о­гра­фи­ју, што зна­чи да су хро­но­ло­шки на­бро­ја­не об­ја­вље­не књи­ге, члан­ци, го­во­ри и ин­тер­вјуи. У пред­го­во­ру су украт­ко пред­ста­вље­не све 42 об­ја­вље­не књи­ге ака­де­ми­ка Ку­зма­но­ви­ћа, од­но­сно њи­хов са­др­жај, зна­чај, стил пи­са­ња. Пр­ва од њих је, ка­ко смо чу­ли, „Че­ли­нац кроз ви­је­ко­ве“ об­ја­вље­на при­је 50 го­ди­на, а по­сљед­ња је мо­но­граф­ска сту­ди­ја „Трак­та­ти о кон­сту­ци­о­но-прав­ном по­ло­жа­ју Ре­пу­бли­ке Срп­ске“ об­ја­вље­на на ру­ском је­зи­ку, а ко­ју смо при­је не­ко­ли­ко го­ди­на та­ко­ђе пред­ста­ви­ли на овом мје­сту.

Дру­ги дио ове би­бли­о­гра­фи­је чи­ни би­о­гра­фи­ја ака­де­ми­ка Рај­ка Ку­зма­но­ви­ћа. Она је нај­цје­ло­ви­ти­ја до са­да ње­го­ва об­ја­вље­на би­о­гра­фи­ја у ко­јој је пред­ста­вљен жи­вот­ни и про­фе­си­о­нал­ни пут од ње­го­вог ро­ђе­ња у Че­лин­цу 1. де­цем­бра 1931. го­ди­не до кра­ја 2022. го­ди­не. Би­о­гра­фи­ја по­ред лич­них по­да­та­ка ис­црп­но об­у­хва­та ње­го­во шко­ло­ва­ње и про­фе­си­о­нал­ни раз­вој, рад у др­жав­ној и јав­ној упра­ви, уни­вер­зи­тет­ску ка­ри­је­ру, на­уч­ни и на­уч­но­и­стра­жи­вач­ки рад, дру­штве­ни ан­га­жман, на­уч­ни, дру­штве­ни и кул­тур­ни углед и ути­цај, као и дру­штве­на при­зна­ња и од­ли­ко­ва­ња.

„Бо­гат жи­вот­ни, дру­штве­ни и про­фе­си­о­нал­ни пут ака­де­ми­ка Рај­ка Ку­зма­но­ви­ћа од­ра­жа­ва иден­ти­тет ње­го­ве лич­но­сти као углед­ног на­уч­ни­ка и ин­те­лек­ту­ал­ца ви­со­ког на­уч­ног ре­но­меа, го­ро­ста­са прав­не и по­ли­тич­ке ми­сли, уста­во­бра­ни­о­ца, нај­у­глед­ни­јег срп­ског кон­сти­ту­ци­о­на­ли­сте, др­жав­ни­ка, ве­ли­ког ху­ма­ни­сте, исти­но­љу­би­вог, му­др­ог и од­го­вор­ног чо­вје­ка“, ка­же се у пред­го­во­ру.

Знам да ни­је по­треб­но под­сје­ћа­ти вас, али ми­слим да је ред да то да­нас ка­же­мо, да је ака­де­мик Ку­зма­но­вић по­ред број­них ис­так­ну­тих функ­ци­ја, био на че­лу и је­сте, оних нај­ва­жни­јих, оних ко­ји се на­зи­ва­ју те­ме­љом сва­ке др­жа­ве, не­ко ће ре­ћи ре­пу­бли­ке: пред­сјед­ник Ре­пу­бли­ке Срп­ске, пред­сјед­ник Устав­ног су­да РС, рек­тор Ба­ња­луч­ког уни­вер­зи­те­та, члан Се­на­та РС и већ ви­ше од дви­је де­це­ни­је пред­во­ди нај­ве­ћу на­уч­ну и кул­тур­ну ин­сти­ту­ци­ју – Ака­де­ми­ју на­у­ка и умјет­но­сти РС. Осим то­га, он је члан још се­дам пре­сти­жних ино­стра­них и ме­ђу­на­род­них ака­де­ми­ја на­у­ка и умјет­но­сти.

Ка­да го­во­ри­мо о би­бли­о­гра­фи­ји, тре­ба на­по­ме­ну­ти да она са­др­жи 701 би­бли­о­граф­ску је­ди­ни­цу. По­ред 42 књи­ге чи­ји је ау­тор, ту су на­ве­де­ни још 203 члан­ка, 145 бе­сје­да и го­во­ра, 12 ра­до­ва на стра­ним је­зи­ци­ма. Рај­ко Ку­зма­но­вић био је уред­ник за 91 књи­гу и ча­со­пис, уче­ство­вао у ре­а­ли­за­ци­ји 22 про­јек­та и ис­тра­жи­ва­ња, ура­дио про­мо­ци­је за пре­ко 50 књи­га, на­пи­сао број­не ко­лум­не те дао бли­зу 50 ин­тер­вјуа за штам­па­не ме­ди­је, ра­дио и те­ле­ви­зи­ју. Mноге од тих пу­бли­ка­ци­ја на­ла­зе се у јав­ним, уни­вер­зи­тет­ским и дру­гим би­бли­о­те­ка­ма у РС, зе­мља­ма у окру­же­њу и европ­ским и свјет­ским на­уч­ним и кул­тур­ним цен­три­ма. Књи­ге су пи­са­не и об­ја­вљи­ва­не у раз­ли­чи­тим дру­штве­но-исто­риј­ским окол­но­сти­ма, у ду­жем вре­мен­ском пе­ри­о­ду, од­но­сно од 1965. до 2022. го­ди­не. На кра­ју ове би­бли­о­гра­фи­је на­ла­зи се ре­ги­стар име­на и пој­мо­ва, и ре­цен­зи­је уни­вер­зи­тет­ских про­фе­со­ра Сне­жа­не Са­вић и Ви­то­ми­ра По­по­ви­ћа.

Ова би­бли­о­гра­фи­ја ко­ју да­нас пред­ста­вља­мо на нај­бо­љи на­чин по­твр­ђу­је оцје­не еми­нент­них на­уч­ни­ка о до­ме­ти­ма ства­ра­ла­штва Рај­ка Ку­зма­но­ви­ћа – рекла је директорка Народне библиотеке „Иво Андрић“ Челинац представљајући ову књигу.