Професор Момчило Спасојевић међу великанима српске културе

Момчило Спасојевић, књижевник и културни стваралац из Челинца, један од оснивача „Челиначких новина“, добитник је „Вукове награде“ једне од најугледнијих награда из области културе на српском духовном и културном простору

У Челинац довео бројне угледне књижевике и представио њихово стваралаштво

БЕОГРАД, ЧЕЛИНАЦ – Познати су добитници Вукове награде за 2022. годину, које је жири одабрао међу 84 кандидата, а награду Културно-просветна заједница Србије додељује 59. пут.

Жири у којем су били проф. др Дарко Танасковић – филолог оријенталиста, Зоран Гутовић – издавач, проф. др Урош Дојчиновић – музички уметник, Бора Дугић  – музичар,  Селимир Радуловић –  књижевник, проф. др Елизабета Ристановић – професор ВМА, Радован Трнавац Мића – сликар и Живорад Ајдачић – редитељ и сценариста одлучио је да награду добије десет истакнутих личности из сфере науке, културе, просвјете, умјетности.

 Са предсједником Академије наука и умјетности Републике Српске Рајком Кузмановићем

Тако су лауреати др Војислав Андрић – доктор методике математике (Ваљево), проф. др Миливоје Р. Јовановић – књижевник (Ниш), Луне Левајац – књижевник и културни посленик (Чачак), проф. др Лидија Неранџић Чанда – професорка српског језика и књижевности (Сомбор). 
Награду ће добити и Павле Поповић – сликар (Краљево), Радивоје Раде Радивојевић – композитор из Београда, Живојин Ракочевић – проф. српског језика, књижевник и публициста (Грачаница), Ђорђе Сибиновић – писац, професор, сценариста и композитор (Београд), проф. Момчило Спасојевић (Челинац) – књижевник (Република Српска) и Зоран Стаматовић – дугогодишњи директор Народног позоришта у Ужицу. 
Такође, на предлог жирија, Извршни одбор Културно- просветне заједнице Србије донео је одлуку да Изузетну Вукову награду за 2022. године добију Новица Ђурић, књижевник и сценариста из Црне Горе и проф. др Милош Ковачевић, лингвиста из Републике Српске.  Изузетну Вукову награду за 2022. годину добијају Математичко друштво “Архимедес”, Народна библиотека Осечина, Српска читаоница у Иригу, и “Белводска розета” – културна манифестација. 

Награде ће бити уручене почетком фебруара 2023. у Предсједништву Србије.

Стваралаштво Момчила Спасојевића

У организацији Књижевне награде „Славко Јунгић Јесеј“

Момчило Спасојевић (Челинац, 1947), професор југословенских књижевности, цијели свој радни вијек провео је у Тешњу, Сарајеву и Челинцу радећи у просвјети и култури, добар дио руководећи установама и институцијама из ове области. Бави се и етнологијом и родословима српских породица. За свој рад добио је више угледних признања: Медаља заслуга за народ, Орден рада са сребрним вијенцем Предсједништва Југославије, Златни јаворов лист (највише признање Савеза извиђача Југославије), Златну значку СОФК БиХ за допринос развоју физичке културе и спорта, Михољданску повељу за допринос развоју културе у Челинцу, и др. Увијек и свагдје нарочиту пажњу посвећивао је образовању младих,библиотекарству, заштити и ревитализацији споменика културе.

Јелена Иванковић, Момчило Спасојевић и академици Рајко Кузмановић и Драго Бранковић

Књижевни критичар и уредник

Спасојевић је аутор више стотина публицистичких и стручних радова, приказа књига и осврта објављених у бројним књижевним часописима и ревијама. За штампу је припремио, уредио и читалачкој јавности представио више од стотину књига чији су аутори угледни књижевници, али и почетници почетници. Посједује најзначајнију личну грађу у БиХ из области извиђаштва (скаутизма). У тој области покренуо је, уређивао и издавао листове од 1965. године до овог доба: Соко, Табор, Млинска ријека, Извиђачка ријеч, Амајлија, Полазник. Уређивао је и бројне школске и завичајне листове: Наша мисао, Пламен, Средњошколац, Невен, Мионама, Шњеготинска ријеч.

Са редитељем и глумцом Николом Пејаковићем приликом додјеле „Михољданске повеље“ у чијем установљењу је учествовао

Књижевник

Објавио је књиге: Јелах (1979, монографија), Прво полуфинале шаховског првенства Југославије (1981), Позориште у Тешњу (1983), Добровољно ватрогасно друштво Тешањ (1985), Школство тешањског краја (1985), Родослов Спасојевића (1985), Информатор за журне путнике намјернике и госте (1988), Први тешањски индустријски колектив (1986), Од живота животу (1986), Тешањ од најстаријих времена до данас (1987), Жубор на студенцу (1989), Легенде Поусорја (1991), Легенде из српских крајева (1996), Поноћне пјесме (1996), Најљепше пјесме српског села (1998), приручник Како постати новинар (1999), Вјеровање у Срба (2001), Искре у тами ((2003), Шњеготина: прошлост, људи, живот, обичаји; монографија (2004), Славни у анегдотама (2004), Хроника страдања, збирка приповједака (2006), Раде Радић, истина и лажи (2007). Неке од ових књига доживјеле су више издања. Објавио је већи број приповједака од које су неке награђене угледним књижевним наградама у БиХ и Србији (Задругар, Коста Абрашевић, Градина, Јединство, Младен Ољача…).

Са пријатељем и колегом Ранком Павловићем

Библиотекар

Свугдје гдје је живио и радио Момчило Спасојевић је учествовао у стварању школских, мјесних, локалних и специјализованих библиотека. Врло често био је и члан њихових управних или савјетодавних органа.

Од 2001. до 2011. године био је директор Народне библиотеке «Иво Андрић» у Челинцу, а за тај период ова установа доживјела је експанзију у својој издавачкој дјелатности, развоју Завичајне збирке и организовању бројних културних садржаја.

Са унуком Николом на Сајму књига у Челинцу чији је један од оснивача

Библиофил

Читав свој животни вијек Спасојевић је везан за књигу и библиотеке. Књиге су му занимљиве и стална опсесија. Он чита књиге за своју душу, али радо оне вриједне препоручује љубитељима лијепе писане ријечи. И данас као пензионер пажљиво прати актуелна књижевна збивања било да је ријеч о домаћој, регионалној или свјетској књижевној продукцији. Књиге, не само да пише, уређује и чита, него их и купује и поклања. Има изузетно вриједну личну библиотеку са више хиљада примјерака, а међу њима је и један број раритета из осамнаестог и деветнаестог вијека.

Посједује и богату архивску збирку културне садржине са више хиљада јединица.

ТАНЈУГ, Челиначке новине

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s