Током првог јунског викенда у Челинцу је одржан 28. сусрет ветерана Фудбалских клубова  „Челинац“ и  „Раднички“ из Сомбора.

Гости из једног од најљепших наших градова у Челинац су стигли у петак поподне. У суботу, у јутарњим часовима, а бијаху и задушнице, обе екипе окупиле су се на Градском гробљу у Челинац гдје је одржан помен трагично преминулом Зорану Кузмановићу, легенди челиначког фудбала и редовном учеснику свих претходних сусрета. Подсјећамо, Зоран се повриједио на фудбалској утакмици у Спортској дворани „Борик“ у Бањалуци 23. децембра 2019. године, а од посљедица тешке повреде преминуо је 3. јануара 2020. године. Помен су служили свештеник Дејан Поповић и богослов Милан Врховац, а поред чланова ових екипа присуствовали су му и Зоранова супруга Славица и више пријатеља.

У поподневним сатима 6. јуна ова дружина окупила се на стадиону Тукови да би одиграла фудбалски меч између ове двије екипе. Наводно, резултат је био 5:2 у корист домаћина, али права је истина да је мало ко од учесника коначан скор голова упамтио и прихватио озбиљно. Свих ових 14 година актерима ових сусрета тај податак најмање је важан.

Фудбалски ветерани из Челинца и Сомбора сваке године окупљају се у прољеће у Челинцу и на јесен у Сомбору. Дружење је по правилу вишедневно и оно је одавно више од фудбала, а проводи се на спортским теренима, у угоститељским објектима, храмовима и другим објектима, у породицама.

– „Криве“ су моја супруга Јованка и супруга Томице Џомбића Горана које су се родиле у Сомбору, а удале се у Челинац – шали се познати челиначки фудбалски ветеран Горан Модић који је имао улогу шефа организационог тима.

– Спреман сам испаштати и за своје и за грешке њих двије – ускаче у разговор легенда сомборског спорта Душан Пашић, познати професионални боксер који је рукавице о клин окачио, али тиме није ставио тачку на своје спортске активности. Сада је истакнути организатор бројних спортских дружења, најчешће у афирмацију хуманости, здравља и пријатељства.

– Томица је служио војску у Сомбору, из Сомбора се оженио, а играо је и мали фудбал за сомборски ФК «Шикара» који сам ја водио. Наше пријатељство било је такво да смо њиме, ево, модерним језиком казано „заразили“ више од стотину наших пријатеља – објашњава Душан.

А Душан Пашић није било ко. Ријеч је о бившем боксерском шампиону Војводине и Југославије у аматерској и професионалној конкуренцији. Након успјешне аматерске каријере у професионалне боксерске воде улази 1999. године у којима успјешно плива све до 2013. године. Њему су милији подаци који говоре да је он најгледанији спортиста у спортској историји свога града. Појашњавамо, кошаркаш Никола Јокић не наступа у Сомбору. Наиме, на Пашићевом мечу против Рокија Милутиновића 9. фебруара 2002. године када је постао шампион Југославије било је рекордних 3.500 гледалаца. Боксовао је осам мечева као домаћин у сомборској хали Мостонги, а у просјеку је имао по 2.000 гледалаца на сваком мечу.
„Спортом против дроге и насиља – спорт развија, а дрога убија“ – воли рећи Душан, а то је заправо честа парола спортских сусрета које организује овај тешкаш голубијег срца и племените душе који се бори и против сваког насиља у друштву и породици.

– ФК „Раднички“ Сомбор је основан 1912. године. Наша богата историја коју су исписивале бројне фудбалске легенде пуна је лијепих резултата. Почетком шездесетих година прошлога вијека били смо чланови Друге савезне лиге СФРЈ, а тренутно наступамо у Војвођанској лиги север што је четврти ниво српског фудбала. Жеља свих нас је да се ово наше дружење пренесе и на нашу дјецу. За то постоје велике шансе јер многи наши клинци који су рођени кад смо се ми почели дружити сада већ наступају у кадетским селекцијама наших клубова – објашњава капитен сомборских ветерана Владо Зорица.

А о каквом дружењу је ријеч потврђује и примјер фудбалског ветерана из Сомбора Бранислава Миловановића Банета. Наиме, Сомборци су на овај 28. сусрет кренули најкраћим путем, преко Осијека. Када су стигли на границу са Хрватском испоставило се је да је Бане заборавио пасош. Сви су мислили да ће овај сусрет проћи без њега. А он се вратио кући, узео свој аутомобил и онда, за инат, дужим путем преко Раче стигао у Челинац, баш пред почетак утакмице. И зато је награђен бурним овацијама.

Фудбалски ветерани прије пет-шест година посредством тадашњег одборника у Скупштини општине Челинац и члана ове дружине Радислава Марјановића покренули су иницијативу о братимљењу ове двије локалне заједнице. Иницијативу тада скупштинска већина није прихватила јер је потекла из опозиционих редова. Али, од тога се очито није одустало и наредни покушај ће по свој прилици бити много успјешнији јер је свим активностима овог најновијег сусрета присуствовао и предсједник Скупштине општине Челинац Дејан Куртиновић који се лично увјерио о интензитету братских веза. Ако се то деси, а реално је очекивати да се тиме окити јубиларни 30. сусрет, прије свега Челинцу ће то бити велика част јер ће добити веома лијепог побратима богате традиције и културе с којим ће моћи успоставити на свим пољима успјешну сарадњу. И за то не постоје само фудбалски разлози. У Сомбору и околини живи више од хиљаду житеља поријеклом с ових наших крајева. Једно насеље у локалном жаргону чак се и зове Мали Челинац. Ко не вјерује, нека стане на један од предивних и многобројних сомборских тргова и поразговара са случајним пролазницима и у року од пет минута све ће му бити јасно. Али, ако политичари и не реализују ову лијепу иницијативу, фудбалерима из Сомбора и Челинца неће сметати да се браћом сматрају и ословљавају.

Учесници 28. сусрета: Горан и Мирослав Модић, Раде и Рајко Орашанин, Александар Кузмановић, Радислав, Владимир, Младен и Миле Марјановић, Сладан Мандић, Душко Поповић, Томислав Џомбић, Драган, Ненад и Жељко Дубравац, Неђо Малетић, Милан Крминац, Владимир Бабић, Перо Топић, Љубан Вујичић, Далибор Личина, Драган Иванковић, Недељко Ђерман, Небојша Остојић, Жељко Кутић, Дарко Пејић, Миле Пејаковић, Дарко и Предраг Томић, Дејан Куртиновић, Дамир Пуповац, Мирислав Бојиновић, Душко Тешановић, Драган Кичић и Игор Васић (Челинац), те Владимир Зорица, Зоран Савески, Зоран Веселинов, Миленко Туркић, Душан Пашић, Дејан Гагић, Мирослав и Немања Пејановић, Момир Костић, Небојша Мијаиловић, Бране Миловановић, Славко Керезовић, Радован Блануша, Владимир и Саша Свркота, Никола Зобеница, Стефан Берић и Страхиња Коберски (Сомбор).

Борислав МАКСИМОВИЋ