Нормално је данас ненормално

Из­бор и пр­ве по­те­зе 266. корисника тро­на Све­тог Пе­тра по­бу­дио је ве­ли­ко интересо­ва­ње на свим ме­ри­ди­ја­ни­ма без об­зи­ра да ли се ра­ди­ло о ри­мо­ка­то­ли­ци­ма, пра­во­слав­ци­ма, при­пад­ни­ци­ма ислам­ске вје­ро­и­спо­ви­је­сти, бу­ди­сти­ма, сљедбеници­ма дру­гих кон­фе­си­ја, ате­и­сти­ма. Па­па Фра­њо до 13. мар­та 2013. године, ка­да је иза­бран за ри­мо­ка­то­лич­ког вр­хов­ног по­гла­ва­ра и ше­фа др­жа­ве Вати­кан, (мно­ги ће ре­ћи, ни ма­ње ни ути­цај­ни­је др­жа­ве на сви­је­ту) као Хор­хе Марио Бер­го­љо, ро­ђен 17. де­цем­бра 1936. го­ди­не, био је над­би­скуп Бу­е­нос Аире­са. Мо­ра се при­зна­ти да је за вр­ло крат­ко ври­је­ме од јед­ног не та­ко екс­по­ни­ра­ног цркве­ног слу­жбе­ни­ка по­стао лич­ност ко­јој се ци­је­ли сви­јет ди­ви. Чу­до да бу­де веће, ни­ша по­себ­но ни­је учи­нио, не­го са­мо по­ку­шао да бу­де јед­но­ста­ван, она­кав ка­кав тре­ба да бу­де сва­ки чо­вјек, по­себ­но ако је на ис­ту­ре­ном дру­штве­ном положају, и то још вјер­ском. Али, и ово је по­твр­да да је да­нас сви­јет окре­нут наопач­ке, да је оно што би тре­ба­ло би­ти нор­мал­но, за­пра­во не­нор­мал­но, ин­ци­дент, чу­до.

 celinacke 161 naslovna str

Слу­ша­ју­ћи ових да­на хва­ло­спје­ве о јед­но­став­но­сти, скром­но­сти, људ­ским врлинама па­пе Фра­ње с по­но­сом нам се вра­ћа­ју сје­ћа­ња на упо­ко­је­ног па­три­јар­ха Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве Па­вла ко­ји је и рјеч­ју и дје­лом свје­до­чио оне нај­бо­ље, нај­пле­ме­ни­ти­је вр­ли­не ко­је би сва­ки чо­вјек тре­бао у се­би да но­си. Де­це­ни­ја­ма око ње­го­вог име­на и дје­ла зра­чио је оре­ол све­ца ко­ји хо­да ме­ђу љу­ди­ма. Али, и по­ред то­га, на ње­гов глас, ње­го­во дје­ло, ње­го­ве мол­бе, сви­јет је остао и сли­јеп и глув. Њего­ве по­зи­ве на мир у сви­је­ту, на опро­штај, на скром­ност, на до­бро­чин­ство ни­су хтје­ли да чу­ју ни свјет­ски моћ­ни­ци, али на­жа­лост ни до­бар дио Ср­ба.

Ни­је ла­ко би­ти до­бар, то је чи­ње­ни­ца и то је та­ко од ка­да је сви­је­та и ви­је­ка. Ко год ко­ра­ча зе­мљи­ним ша­ром због не­че­га је гре­шан, или за­то што чи­ни оно што не треба, или за­то што не чи­ни оно што тре­ба. Али, тре­ба по­ку­ша­ти сва­ко­га да­на начи­ни­ти ма­кар по јед­но до­бро дје­ло, и ма­кар су­здр­жа­ти се од јед­не оси­о­но­сти ко­ја чо­вје­ку пад­не на па­мет. Ти­ме се не­ће по­ста­ти све­тац, али хо­ће ма­кар ма­ло бо­љи човјек. То­ме нас је учио па­три­јарх Па­вле. А по­го­то­во нас је мо­лио да бу­де­мо ви­ше скром­ни и да нам ни­кад до­бро не до­са­ди чи­ни­ти. Ње­го­ва све­тост ни­је имао ту срећу да за ње­го­ва жи­во­та, ми ко­ји смо му се ди­ви­ли, по­ста­не­мо бо­љи љу­ди. Слуша­ли смо га, ди­ви­ли му се, али ра­ди­ли по сво­ме!

Слу­ша­мо ових да­на и мно­ге по­ли­тич­ке во­ђе у Ре­пу­бли­ци Срп­ској, БиХ, Ср­би­ји, и зе­мља­ма око нас, ка­ко нам не­ће би­ти бо­ље док сви не по­ста­не­мо бо­љи. Чак не­ки ову из­ја­ву при­пи­са­ше по­кој­ном пре­ми­је­ру Ср­би­је Зо­ра­ну Ђин­ђи­ћу по­во­дом десетого­ди­шњи­це атен­та­та на ње­га. За­пра­во и ова је из­ја­ва, са­мо па­ра­фра­за јед­не од апе­ла па­три­јар­ха на­шег Па­вла.

Сви­јет се из­гле­да по­на­дао да ће па­па Фра­њо ус­пје­ти да овај сви­јет на­чи­ни бо­љим не­го што је­сте. На­жа­лост, то је за­блу­да. Јед­на ла­ста, па чак ни ја­то, не чи­ни прољеће. Да би сви­јет био бо­љи на пла­не­ти мо­ра би­ти мно­го ви­ше бо­љих љу­ди од оних што не ва­ља­ју, и они мо­ра­ју да се енер­гич­но су­прот­ста­ве оним не­ва­ља­лим. И у Ре­пу­бли­ци Срп­ској тра­жи се по­ве­ћа­лом лич­ност ко­ја ће нам на­го­ви­је­сти­ти бо­ље да­не јер смо се умо­ри­ли че­ка­ју­ћи да нам про­ђе свјет­ска еко­ном­ска кри­за. Опет у Вла­ди РС тра­же по­је­дин­це ко­је ће спа­си­ти јав­на пред­у­зе­ћа ко­ја су по­ста­ла одав­но па­ра­зи­ти, ру­пе без дна. За­луд. Био би то ча­роб­ни шта­пић, а то­га ни на пла­не­ти, а ка­мо­ли ов­дје код нас, не­ма, баш као ни злат­них ри­би­ца. Јен­до­став­но, си­стем мо­ра по­пра­вља­ти. Мо­ра за­кон би­ти за све исти, мо­ра­ју се крив­ци за про­ма­ша­је именовати и скла­ња­ти са по­зи­ци­ја, а не уна­пре­ђи­ва­ти и шти­ти­ти као пле­ме­ни­те звјер­ке.

Уводник «Челиначких новина» број 161

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s