Увијек може горе

Према званичним статистичким подацима у прошлој години у Челинцу просјечна нето плата износила је 639 КМ што је за 74 КМ мање од просјечне плате у бањалучкој регији, а чак за 179 КМ мање од просјечне нето плате у Републици Српској. Челинчани су у прошлој години зарађивали чак 44 КМ мање у односу на претходну, а 2 КМ мање у односу на 2010. годину. Од 21 општине Регионалне привредне коморе Бања Лука по зарадама Челинац се налази на скромном 16. мјесту. Иза су само општине Језеро, Котор Варош, Костајница, Купрес и Дринић.

У прошлој години у општини Челинац регистровано је нових 32 самосталне радње, а затворено 57, кажу у општинском Одјељењу за привреду. Дјелатност је одјавило 15 трговинских, 9 угоститељских, 27 занатско-услужних предузетника и двојица таксиста. Однос новоотворених и затворених радњи је још неповољнији јер се из евиденције бришу само предузетници који су измирили све своје обавезе, а не мали број их није у стању биланс свести на нулу. Истовремено у Челинцу је било запослено у просјеку 2.549 радника што је 1,1 одсто запослених у РС, а 1,8 одсто запослених у бањалучкој регији. Из привредног сектора стужу оптужбе на рачун институција да су запослиле велики број админситративних радника што привреда не може да поднесе.

Просјечан број пријављених лица која су на Бироу рада активно тражила запослење износио је 1.698 лица што је за близу три одсто више у односу на 2011. годину. Другим ријечима у прошлој години на Биро рада Челинац пријављено је 857 лица, а запослено 354. На евиденцији Бироа рада у Челинцу крајем јануара налазило се 1.690 лица која активно траже запослење. Међу њима је нешто више од 400 лица која немају квалификације, 700 кв и 11 вкв, 430 лица са средњом стручном спремом, 12 са вишом и чак 115 са високом стручном спремом. На евиденцији је око 550 лица млађих од 30 година, око 350 је у старосној доби до 40 година, а близу 400 лица која траже запослење старији су од 50 година. Руководилац ове службе Томислава Граонић истиче да је само у јануару ове године на евиденцију пријављено нових 83 лица од који је 25 без радног стажа, а остали су стигли из радног односа од којих је 19 споразумно са послодавцем раскинуло уговор о раду, 14 је било запослено на одређено вријеме, а остали су постали технолошки вишак. Здравствено осигурање путем Бироа рада користи чак 2.747 лица. Број корисника социјалне помоћи са 278, у 2007. години, попео се на 700 у 2011!

Нажалост, и у свијету је криза узела маха па се велики број Челинчана који су у западно-европским земљама остали без посла враћа у завичај. То значи да су ионако суморни горе изнесени подаци само још црњи.

Дода ли се овоме да је и општински буџет, најблаже речено, пред банкротом, онда је тешко истовремено бити разуман и с оптимизмом гледати у вријеме које је пред нама. Поготово кад се има у виду да су нам институције веома троме и да се са социјалним и економским проблемима суочавају тако што главу гурају у пијесак. Ваљда се надају да ће се они сами од себе ријешити или да ће то неко други умјесто њих учинити. А неће! У медицини лијечење почиње од успостављања дијагнозе и избора правог лијека и доктора. Исто је и у друштвеној заједници, само је у питању друга терминологија. Први корак ка привредном и друштвеном оздрављењу требао би да буде суочавање са истином. А Челинац очито још на то није спреман. То је оно што нас треба додатно да брине јер, историја нас опомиње, да стање никад у друштву није толико лоше да не може бити и горе.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s