Интернет, фејсбук и твитер, с једне, свјетска економска криза с друге, па промјена навика долазећих генерација које нису велики љубитељ ни књига ни новина са треће стране, већину штампаних медија довели су до банкрота. За опстанак се боре и свјетски познати листови са милионским тиражом, и националне новине које се штампају у неколико десетина или стотина хиљада примјерака. Криза се најбоље види на страницама листова: све је више таблоидности, црних хроника, реклама и огласног простора, политичко улизивање више се и не скрива, а репортаже и животни проблеми грађана, без чега се некада ни једне озбиљне новине нису могле ни замислити, данас су готово из њих протјерани. Асоцијација медија у Србији, која окупља 13 новинских кућа са девет дневних листова, 130 магазина и двије новинске агенције, очекује од ове владе Србије хитан дијалог са медијском индустријом о унапређењу пословања комплетног новинско-издавачког сектора. Уколико се одмах не предузму одговарајуће мјере, Србија ће бити једна од ријетких земаља у Европи која ће остати без штампаних медија – наводи се у саопштењу УО ове Асоцијације које су пренијели готово сви медији у Србији. Упркос томе што су чланови Асоцијације свјесни размјера и тежине економске кризе и дијеле судбину највећег дијела српске привреде, стање на тржишту, законска регулатива, посебно фискална политика и општи однос према медијима, утицали су на то да број новина у Србији у протекле двије године опадне за више од 50 одсто (са 427 у 2009. на мање од 200 на крају 2011). У таквој ситуацији, између осталог, УО Асоцијације медија инсистира: на досљедном спровоћењу Медијске стратегије, чији Акциони план реализације недопустиво касни; да се, у складу са Стратегијом, одмах приступи измјенама и допунама медијских закона; да се штампаним медијима ПДВ смањи на четири одсто или два одсто, у складу са иницијативом Европске асоцијације новинских издавача; укидање свих царина на увоз репроматеријала и опреме за штампане медије, као и стимулисање запошљавања у медијском сектору. Загребачки “Вијесник”, пола вијека понос хрватске штампе, нестао је, а београдска “Политика”, најстарији лист на Балкану и српски медијски бренд, препродаје се као на бувљаку. Медијска сцена у Републици Српској још је тежа јер је далеко мање тржиште које је уз то суочено с међунационалном нетрепељивошћу, држава економски и институционално слабија, становништво сиромашније… Да Влада Српске посљедњих година није из републичког буџета значајним средствима помагала медије, многи од њих већ би били прошлост, а неке ни издашна помоћ није спасила од банкрота. У најгорој ситуацији су локални медији који су републичкој влади и великим оглашивачима неинтересантни, а општине немају средстава или слуха да им помажу. “Челиначке новине” више нису у стању да пркосе свакој економској логици и опстају. Челинчани (којима су новине посвећене) су осиромашени, па је поново вреднији пар кобасица и од сабраних Шекспирових дјела. Не можемо рачунати ни на подршку више донатора, пријатеља “Челиначких новина”, јер је и њихово пословање ургозила дуготрајна и исцрпљујућа економска криза. Зато, када смо обавјештени од стране Комисије Скупштине општине за додјелу општинских признања и општинског руководства да постоје озбиљни приједлози и намјере да се ове године највеће општинско признање поводом општинске славе Сабор светог архагела Гаврила, додијели “Челиначким новинама”, упозорили смо их на ту опасност. С намјером да заштитимо углед високе награде, па и свој, предложили смо да се награда додијели некоме другоме јер не би било примјерено да се само који мјесец након примања признања растанемо са читаоцима. Добили смо тада чвста увјеравања од најистакнутијих општинских руководилаца да ће локална заједница активно учествовати у одлагању тог тренутка. Ипак, и даље судбина “Челиначких новина” је у рукама наших читалаца, како често истичемо, “Челиначке” ће излазити све дотле док то читаоци буду жељели, другим ријечима , претплатом омогућавали.

«Челиначке новине» број 153; јули 2012.